Pitanje: Funkcionisanje zaštite autorskih prava u Crnoj Gori?
Odgovor: Na polju autorskih prava, međunarodna zajednica ostavila je malo prostora za nagađanja i improvizacije. Naime, čitav niz međunarodnih ugovora i konvencija iz ove oblasti, Direktive EU, Sporazum TRIPS, obavezali su nacionalne zakone iz oblasti autorsko i srodnih prava, da poštuju minimume prava i standarada koji su predviđeni ovim međunarodnim pravnim instrumentima. Država Crna Gora , svoje nacionalne zakone zasniva na pomenutim ugovorima i konvencijama. Principi nacionalnog tretmana i minimuma prava, garantuju državljanima drugih zemalja ista prava koja su garantovana i domaćim državljanima, bez restrikcija.
Pitanje: Da li je približavanje EU uslov poboljšanja situacije u praksi?
Odgovor: Jedna od međunarodnih obaveza Crne Gore, u procesu evropskih integracija jeste i poštovanje prava intelektualne svojine, odnosno autorskog i srodnih prava. Ova obaveza proističe i u svemu je u skladu sa svim međunarodnim ugovorima i konvencijama u ovoj oblasti, kao i u skladu sa važećim Zakonom o autorskom i srodnim pravima («Službeni list» CG, br.37/11). Naime, ovo zakonsko rješenje inkorporiralo je zahtjeve iz Direktiva EU o autorskom pravu kao i sporazuma TRIPS o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Efikasno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, kako individualno tako i kolektivno- putem organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, čiji je za sada jedini reprezent «PAM CG», uslov je pozitivne ocjene o zrelosti naše države da odgovori zahtevima usklađivanja sa međunarodnom zajednicom.
Sa druge strane, efikasno sprovođenje i poštovanje zakona i zaštita autorskih prava domaćih i stranih autora i nosioca autorskih prava, posebni su zahtjevi u međunarodnim integracijama, koji se direktno ogledaju u smanjenju stope piraterije i poštovanju zakonskih obaveza.
Pitanje: Ko i kako se određuje Tarifa naknada?
Odgovor: Pitanje poštovanja intelektualne svojine nije pitanje fakultativnog već obaveznog karaktera. Činjenica je da se radi o pravu svojine, prije svega ličnom ali i apsolutnom pravu za samog autora kao stvaraoca, koji za svaki oblik korišćenja svoga djela mora biti pitan i za isto korišćenje mu treba pripasti određeni ekonomski ekvivalent.
Kako je pitanje «skupoće» poštovanja tuđeg autorskog djela rešivo na način da ko nije spreman da za uživanje tuđeg intelektulnog napora plati pripadajuće autorske tantijeme – ne treba isto da koristi. Sa druge strane, korišćenja su podložna vrednovanju koje omogućava Tarifa naknada kao jedna vrsta cjenovnika. Naime, iz Tarife se jasno da vidjeti koji su to sve oblici korišćenja i saopštavanja javnosti i u njoj se jasno prave razlike između korisnika kojima je uživanje muzike bitan osnov za veći profit i one kojima je uživanje muzike od efemernog značaja. Tarife se inače donose konsenzusom i usaglašavanjem autora odnosno nosilaca autorskog prava koji čine Upravni odbor «PAM CG», uz prethodne pregovore i uvažavanje sugestija velikih korisnika repertoara ove organizacije.
«PAM CG», je na osnovu Zakonom o autorskom i srodnim pravima, donio prvu Tarifu naknada objavljenu u «Službenom listu SCG» br. 11/06.Ova Tarifa, urađena je u skladu i po ugledu na Tarifnike kolektivnih organizacija iz regiona, i u osnovama naplate ima sva ona ovlašćenja koja su «PAM CG» pripala na osnovu zakonom izdate dozvole za rad.
Naravno da je sa strane korisnika uvek bilo i biće postavljano pitanje visine naknada koja je Tarifom predviđena, kao i težnja korisnika da za korišćenje repertoara koga zastupa «PAM CG», plati što manju naknadu. Ono što nije široj javnosti poznato jeste činjenica da «PAM CG» ne zastupa isključivo domaći repertoar već da na osnovu ugovora o recipročnom zastupanju (koje prevashodno zaključuje sa društvima iz regiona), postaje ovlašćeni zastupnik interesa stranih autora i nosilaca prava koji se emituju odnosno saopštavaju javnosti u Crnoj Gori.
PAM CG